Војин

КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА 155 кољавања заиста ведику важност, ио при данашњем начину борења и издржавања у многом су изгубила и не приносе оне с1ате последице као пређе. Данас нше довољно само опколити или заћи с леђа, но треба се 1ош после тога и тући — те 1ош како! Не пресеца се данас пут одступања, вао маказама." Опоменимо се само Наполеона у битци код Риволи (у Италит) и код Ваграма (у Аустрши). Скоротече ка без душе лете Наполеону и 1авља1у му: непршатељ се по1авио с леђа! Наполеон ћути, не окреће на њих ни главе, но само гледа напред и после неког времена тек одговара им: „наша 1е победа на свима точкама"! или: „ти што су нам зашли с леђа, већ су у нашим рукама!" Па тако 1е н било, а зашто? Непршатељ (Аустршанци) заишавши му с леђа (код Риволи), у место да иде напред и да се бори, а ои се удибшо, мислећи да 1е све учинио, кад 1е само стао иза леђа па чекаше да Наполеон клекне пред њега; а Наполеон свршивши посао с леђа и бокова, окрене се на послетку на стражњег госта и примора га, да положи оружле. Кад дакле не бива у рату онако, како оно правило вели, онда не треба нам ни у мирно време, да нас само заражава. Друго опет правило маневра пропису1е, када. ће се колона, идући на 1уриш да заустави, да се не би иначе људи између себе изранили. И ово 1е здраво високоучено. Шкодљивост овог правила тако 1е очевидна, а и пре смо о томе говорили, да 1е сада излишно даље распрострањавати се; зато оставимо, нека и даље подобни маневраши уче сво1у во1Ску јуришу, а ми ћемо 1е и у будуће учити тако, да