Војин

154

КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА

нша. Тако на пр. маневрама. неданти прописаше: ко се 1ави на маневру са већом силом (оделењем), он добша меГдан. Видите читаоци, како нас лепо уче ови научењаци и како дивно спрема1у во1ску за борбу и победу! Нема ни на1мање сумње, ако се вокка- у маневрима навикне на горње правило, да не ће тако и у самом бо1у да ради, или бар не ће тако решителна. да буде, каква би бити могла. Увек ће се клањати ропски пред брошо већим непршатељем; а ми врло добро знамо, да сам бро1 нити 1е кад решавао нити ће да решава. Ко сто1и добар, да се не ће на пр. родити опет неки А1дук-Вељко, ко1и готово сам улеће у турске ордше па им Још команду1е: „Беш'те Турци, ето Вељка!" Овде дакле само 1едно но 1уначко срце надвлађу1е тако рећи много хиљада но рђави срца. Зато чувајмо се од горњег правила као од куге а угледа1мо се на ова1 други, српски пример. Ево другог примера, коим нас маневрагаи горњи часте : ко коме на маневру зађе с леђа, добша ме1дан. Е, ово 1е тако паметно, да мора човек из поштовања капу да скине. Чему навикавамо ми тиме нашу во1ску 1 Навикавамо 1е, да робски чува сво1а леђа, сво1 правац одступања, и да 1е зечији страх ухвати, кад се непршатељ с леђа по1ави, па ма колики да 1е у бро1у. Учимо Је, да она у бо1у само се стара, како ће непршатеља да обкоди, да му зађе с деђа, да му удари с бока — управо да обиграва око ненршатеља, а тиме 1е одвикавамо од нашростшег и на1важшиег начина борбе: прси у прси. У пређашња времена, када се во1Ска издржавала само из свошх магацина, имала су ова оп-