Војин

КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА 15В се 10ш и у томе, што ће пешаци да навикну сво1е очи на олушну коњичку, и спокошше ће 1е у самом бо1у дочекивати. Старешине научиће добро оно магновење када им ваља командовати врстачну паљбу. Коњица пак, са сво1е стране, такође приучиће се, да не штуца на команду „ни-шан" и да пехотино „пди" спокошше издржи, а да не скреће у страну, 1ер ми знамо, да има доста коњаника, а особито необучени коња, котма те стварн баш много не прша1у. Ова1 дакле начин учења несравњено ће боље спремити вокку за прави 1уриш. Напослетку одео о учењу завршује Драгомиров маневрама. Много се писало о маневрима и сада има присталаца и противника. Драгомиров 1е међу онима првима, но он сматра на маневре као на школу за старешине, иа зато одобрава у њима само оно, што може од ноуке да буде, а избацује све оно, што нше од поуке, 1ер 1е иначе опасно и шкодљиво. Неки полажући на маневре више но што треба, хоће, да они представљаЈу савршени облик битке, како у главним цртама тако и у по1единостима, и прописаше потпуна и опгаирна „правила за маневре". Читаоци дако могу да увиде, како се страшно заражава во1ска, кад 101 се прописују правила и за оно, за што 1е немогуће прописивати. Ово се особито 1асно огледа у правилима за маневре, особито ако су ови двострани: 1ер у оваквим наневрима падале би на обема странама лешине, па макар да су и тамо и овамо браћа и земљаци. Да не би пак овога било, и прописана су горња нравила, ко1а таким начином уздржава1у и утамањују у вошицима баш она своктва, ко1а су им натуж-