Војин

165

Каива је тактика Драгомиров/вева? Од Д. Ђурића. (Свршетак.) За основ сваком маневру полаже ма какав тактичан задатак, а да се не би по1авила нужда за горња правила, он вели: „1., Нетреба ни доводити ствар до 1уриша, да се не би овах свети бој радио у ветар. И као што хе цел сваког маневра заузети згодно место према непршатељу, то 1е и издишно водити колону на 1уриш а јуришу, могу се во1ници научити на обичним учењима Суворовљевим начином. 2., Никако нетреба дозвољавати да се положа1 одмах оставља, чим га иротивна страна обиђе , но треба зактевати од обкољенога, да одма скрош нужне мере, да доскочи свом противнику. 3., Никада нетреба изрицати пресуду: ко 1е победио и ко 1е побеђен , кад ни 1едно ни друго неможе на маневрима да буде већ само приучава ухо, да се равнодушно слупшу речи, ко1е иоле ваљана вошика могу само да раздраже. На1боље 1е, нека бранилац изабере према свом задатку положа1 и нека распореди на њо1 вокку; па после нека се осмотри , да л 1е он све извршшо , како ваља и како се мисли да ваља, да ни Је пао у какву грубу погрешку, па кад се све то учини; онда нека се подожа1 очисти и нека нападач сво1 задатак решава. Овако ће сваки сво! посао да сврши и не ће бити повода, да се говори: ви сте морали одступати, ви сте побеђени и т. д.