Војин

198

П0Л0ЖА1И

7. Утврђеаа. Утврђења заЕлања1у во1ску и отежавају наступаље непрЈпатељско ; она су дакле веома корисно средство, кошм се изЈедначаваЈу обе стране и прибавља надмоћи1е бранитељу (кош по што ово достигне, у век сам предузимље нападни карактер); они му дају веће слободе у радњи, чине га у неколико самосталнпм да не мора управљати са свим своЈе радње по пападачевим (пасивна улога , ко1е се бранитељ у пољу никако не може да опрости) и тим начином припомажу утврђења, да у високоме степену добшемоготово на1важнше преимућство урату: радитине оно, што непртатељ хоће већ на нротив натератига, даонради оно што михоћемо .Еолико пак утврђења припомажу достижењу ових користи, на1боље нам може засведочити полтавска битка. Нек захвали Петар своме предвиђагу (он беше нападнут са две стране), ко1и сам мишљаше да пападне на противника (27 1унша у место 29), — ова случаша за њ битка не бе1аше случаша: 1ер га она затече савршено спремна за упорну борбу; правац напада непршатељскога бе1аше одређен; на послетку, кретање шведске во1ске међу редутима, растрош њихов размешта1 и то знатно олакша борбу Русима са те стране редута*) Све се ове користи по1ављу1у више или мање; а зависе од распореда утврђења, њиховог броЈа и снаге**). *) ј В овннни Сборникг« 1865 г. ЈУ» 4. **) Подробнше о овоме доћи ће ниже. Види »о утврђеним положа^има '".