Војин

234

верогвтне промене у тактици

(ретком у нашем грешноме веку) решио отворити очи свошм земљацима и показати им, е у њиховог во1Сци нихе све добро, као што они мисде, е упинања да 1е спољашње 01ача1у т. ј. да 101 број увећагу, нису тешка; е накупити нова1ли1е и у исти мах не имати кадра, значи ићи за добром вољом уображења, а после ко1е ранме или каснше излази горка истина проза. Велики изрек маршала саксонскога: „ни10 нужно да 1е во!ска велика, већ. да 1е ваљана" нашао 1е себи тако с1а1ан доказ и разгравење у поменутоме делу, *) како се само може очекивати од човека са чисто бошим и административним искуством; и цена томе у толико 1е 1ача у колико писац њен смеде казати истину управо у очи, не гледећи на незадовољства одозго, на распаљење самољубља, толико раширенога у Вранцуско1 маси, доле. И ово кретање мисли и ствари шири се и по свој 1европи, премда и не пада баш тако 1ако у очи; сви се преустројавају, сви траже савршенше и 1аче начине да дочека^у беду, ако им само суђено буде с њом се лударити. У сред тога грозничавога пословања, ми се решисмо да расправљамо питање: шта се нарочито има изменити у изображавању војске и у тактици њено1 т. 1. у начину, како ваља радити урату**)? Ми ћемо ово питање решити према нашо1 снази, не мислећи тодико да је потпуно, колико тежећи *) Багтее &апса18е еп 1867. *•*) Нек не изгледа чудно, што се тактика маша у ствар, која се рата тиче. Јер, да војска буде добра за рат, ваља да је добра за бој, — а то је иосао тактике, која испитује средства, којима ће војску изобразити. Пр. прев.