Војин

240

ПОЛОЖАШ

воре у Петрограду; безброше анегдоте о њему дођоше већ и до саме дарице. Али владарка ова, познавајући Суварова као даровита човека и одлична пуковог команданта милостиво 1е слушала такве разговоре о њему. Проницавно око Катаринино умело 1е да открше у Суварову истивска досто1анства, под комичном маском, коху 1е он на се узео. Свакога другог таква маска начинила би смешном будалом; Суваров на против, умео 1е заслужити општег уважења, а особито знао Ге задобити код вотика неограничене љубави; они њега не зваху другаче, већ рођеним оцем своим. Сви потчињени, кош имадоше прилике да ступе у ближе однонше са Суваровом, постадоше Фанатички приврженици његови. У ствари 1е то, да 1е у целом раду Суваровљевом, у речима његовим, па и у самим шалама и зановетању, испод чудног покривала увев провиривао особити, изворни ум: здрав, у исто доба ироничан — такав ум, кош 1е много сво1ствен рускоме човеку. И доиста, Суваров по природи беше, може се рећи, прави тип рускога човека: код њега се у наиаснишм цртама могаху видети сва одлична сво!ства руске народности, а поред тога и у спољном животу своме, стараше се да што ближе буде руском простом човеку и вошику: он се строго држаше свшу њихових навика и обича1а, умео 1е врло вешто да влада њиховим 1езиком и да се навикне на НИХОВ наЧИН ЖИВЉења. (Наставиће се.)

ДРЖАВНА ПЕЧАТНИДА У ВЕОГРАДУ.