Војин

ПОЛОЖАШ

239

носаше летње одело, ко1е називаше родитељско. У пуку своме сам 1е учио своје вошике Аритметидн, за аих 1е књиге саставио, у цркви је по1ао за певнидом н читао апостол. У опхођа1у са млађима своЈима Суваров такође имађаше особпте системе: према свакоме строг беше у вршењу службених обвезаности али се опет ближио свотма млађима, шалио се с њима и забављао их свошм зановетањем, у разговору са млађима, тражаше од њих уметности и смелости, одговора брзих и точних; реч незнам — беше строго забрањена. У 1едан мах управљаше он на каквог вошика или ОФицира ма какво чудно, па макар и не баш нристошо питање, и одма му 1е ваљало на то одговорити: ко одговори оштро, зрело — та1 1е молодец, разумник; ко се збуни и замисли се, а не одговори — та! 1е немогузнаГка. Обичне Фразе лукавства, сумњања, лагања и неопредељених одговора он 1е крстио свотм особитим терминима: „лживка, лукавка, в1ежљивка и т. д." И у обучавању свога пука Суваров беше чудњак. На 1едан пут искупи га ноћу и предузме поход; води га неколико дана без одмора, гази плитке реке а превози се преко дубоких држи вотку у стрсау на напачем мразу или на1већем жару. 1еданпут пролазећи кра1 ^еднога манастира у околини Новв Ладоге изненадно заповеди он своме пуку да нападне тај мирнн стан и зидове 1е осва1ао по свима правилима. На Суварова се и тужише због таквих ствари; али се све праштало томе чудњаку. И доиста Суваров свошм особинама достиже предпостављене цељи: о њему почеше већ да го-