Војин

ВЕЛИТИ ИДИ ВОЛТИЖЕРИ

љаху; но 1а сам уверен е су ова осећања дубоко урезана у твоме срду, и ха те савршено остављам њима. Воли славу; нек ти жеља, да 1е добихеш, буде увек жива и ватрена. Ова страст за славом држала ме 1е у моме тешкоме животу, кот сам прегрмео; она 1е учинила те сам заборавио да сам 1а рођен са сунтилним здрављем и неразвшеиим телом. (Наставиће се.)

Велити или волтижери. Од Аншорна. (Наставак из бр. 4. и кра1.) А за то су потребни људи малени, добре грађе, чврсти, живи, разборити и добри стрелци, — в коњи опет врло 1аки, вредни, кош се могу лако руководити и особито издржљиви. Врло велики коњи нису за то, 1ер они већ има1у да носе сво1у сопствену тежину поред два човека, а људи гломазни растом или дебљином , сатарили би брзо сваку другу животпњу, ма како да 1е она 1ака. При свем том могле би се оставити но1едине волтижерске брпгаде, и кад би се оне упутиле у врсту правилног леђи10на, довољне би биле да исплате оне грдне трошкове, ко1и отиду на њихово устро1авање и издржавање. По ђенералу Бардену ова се реч волтизкер почиње са ХУШ. веком. Према његовоме посматрању, волтижери су потомци старих ћаИеиг8-сГе81;гас!ез (брђагш?), — весник проматрања, — солдат пешак или 1ахач према околностима; — или може бити то су ГесШгеиг — надимак вошика 1еднога корпуса (вели Дијано), кога у Вранцуско1 устро1и Бунапарта, и кот се могаше по брзини вретања упоредити са