Војин

256

велити или водтижери

Густав Адолфо узе ова1 назив ведити као Геднак са именом волтижера, и устаиови једну шведску бригаду, по начелу леђшона; тиме 1е пак повратио мисао мешања мускетира (изабрати људи), или старешинства (по ондашњем називу) са коњицом. Но ма колико да Је ова1 склоп, дектвително или разборито употребљен, користио своме установитељу, опет мисао нше била дугога века. Прем да Шведн за сво1е уснехе у РеинФору или Ангерну, 1631, нмају највише да захвале сво1им мускетнрнма или велитима ко1е измешаше са коњаницима (мисао ко1у 1е, као што изгледа, претерао чувени МансФелд), и коЈе Густав употреби у свошм ратовима у ПољскоЈ, прем да ова1 велики краљ умеђаше се њима 1ако користити у Липиски и при пословима код Лицена, — па све и опет мешање пешадме и коњице не употребљаваше се у опште. Густав паде код Лицен, 6. Новембра 1632, а 24. Фебруарма 1645 у Жаиикау, коњица 1е научила мислити е њена цел и способност лежи у њо1 самој; она 1е сама собом иснуњавала празан простор. Веома 1е сз^мЊиво, е да ли правилна лака нешадша имађаше праве вредности 10ш од времена Цезаровог иа све до средине ХУШ. века. Ратно зпање, почев од његова ночетка — устроктво Римљана под републиком — одредило 1е саразмерицу између лаке и тешке пешадше, и тат одноша1 раширио 1е орлове римске по своме свету. Но ни одноша1, ни броГ нису довољни да реше борбу, већ особине лаке пешади1е. С Француског Мих. Н. ИлиК. ДРЖАВИНА ИЕЧАТИИЦА У ТсОГРАДУ.

■