Војин

ВЕЛИТИ ИЛИ ВОЛТИЖЕРИ

255

сувиша слобода не дахе во1нике, ко1е можеш повести. Али има мудре „строге слободе", ко1ом се може да влада, као што магнет влада гвожђем. И велика ће срећа бнти, кад хедном дође то време, кад ће у свој воЈсци свест бити савршено заступљена, кад ће „солдата" нестати поред „вошика" и кад све што оружја носи буде живело у вољноме реду. Те тако велити или лака пешадша отпочињу борбу, па их после замењу1е средва пешадија; ову замењу1е опет петадша, али тежа и чвршћа; а за овом долази најбоља пешадија, коЈа се може звати тешком пешадшом. Међу тим лака пешадша, надмоћни1а у вештини и хитрини; слабша само у тежини и оружју, — повраћајући се кроз међупросторе тешке пашадше резерве њене, попуњаваше нразнине и чињаше нераздвошу линшу; и тако скупљенн, комбину1ући окретност и чврстоћу, деЈствоваху за1едно у борби и изјављиваху одсудан удар. Вештина проматрања не бе^аше доста разви1ена код Римљана, те с тога не можемо да испитамо да л' велити проматраше стране пута, да л' нмађаху весничка одељења у напред као што су то на прилику експдоратери; па и опет 1е веома вероватно да су их имали. У сгану, велити су бдели и чувалн утврђења; они такође бе1аху и у спољашњим сгражама. Они имађаху 10 стража, свака по четири човека; на свако1 страни стана бе1аше по 1една. На послетку, велити у опште иђаху с коњицом, и са њом чињаху главне страже напред; сваку оваку стражу опкољаваше неколико мањих стражица, склопљене од људи . што су и добри коњаници и пешаци.