Војин

254

велити шш волтизкери

Овим редом могаше се лако прећи у други за потпомагање или 01ачавање. Кад хастари бе1аху узбијени врло близу, они се у реду повраћаше кроз међупросторе принципа, ови у међунросторе тршара, коп1 радећи као део са свим свеж могаху опет отпочети борбу у куп са осталима већ узбшенима. У ов01 системи леж,и тајна њиховога успевања. Вредно 1е приметити, како у битци код Заме у Африци, Сципијоп бо^ећи се да му непршатељски слонови неред не учине, овога пута не мету принципе иза међупростора хастара, већ управо за овима, и тако остави слободна простора између делова све три линше; и неодољни слонови непршатељски не идоше више на људе већ слободним пролазом, — а тим се наравно отклони зло, коЈе мишљаше непршатељ са свошм слоновима да произведе. Из овога примера тактике леђшонске увиђа се, е ратан принцип Римљана, имађаше чврсте свезе са вошичким знањем, узиматући ово у на1учевншем и најдубљим знача1у речи. Борбу отпочињаху оделите лаке трупе, и из њих излажаху нашдличитши 1унаци и бораху се с непршатељима прса у прса (на то бејаху стари навикнути); и борбу дотде подржаваху новим трупама док се смелост, сила и телесне снаге оних,, што први уђоше у борбу, не поколеба и не исцрпи. Међу тим велико начело дисциплине у Римљана не бе1аше ии мало налик на ред, кот хтедоше у Америци увести. Основ римско1 дисциплини бе1аше неумитна строгост у свима погединостима службе. Римски вошик, као и солдат Фридриха II., бе^аше роб посла, и страха. Но, сувиша строгост затире разборитост, као год и што