Војин
маршал бед-исл своме сину
267
ство у тв0101 ређименти; хита1 да угушиш расдепљење 10ш у његовоме зачетку, да искорениш непршатељства иди бар да их нештетним учиниш ; то су синко прве и налсуштанственше дужности пуковничке. Зна! све што се чини у твошј ређименти, али се за то никад не сдужи шпшонима: онаГ, КОШ ОНТуЖухе ИЛИ ШПИ10НИШе КОД СВ01ИХ другова рђав Ге човев, и не заслузку1е ничи1ег поверен>а: само се онда служи туђим ушима, туђмм рукама, кад ти баш никако нше могуће да све видиш, да све сам учиниш; сиђи у све подробности, само се онда ствари помаже, кад се зна1у на1мање ситнице; пуковник не треба само да види у опште; не тражи међу тим никад да расирављаш оно, што си поверио твогим потчпњенима; старај се да све оиазиш и да натераш свакога да врши своје дужности. Ево ти гшзад мо1е препоруке: сећа1 се вазда да те за пуковника нису поставили тебе ради, већ за добро службе и на корист ре|именти, ко1а ти 1е поверена; нек ти 1е слава земаљска дакле твоја велика штудија, а жеља да тво1е нотчињене учиниш срећним пека ти 1е твоЈа велика дужност: и ако успеш доказати ТВ0101 ређиментп да си ти живео ње ради, сваки човек, кош 1е у њо1 биће драговољно дужан да се утркује с тобом; тада ће све тешкоће несгати, ти ћеш бити славан, 1ер си то заслужио; тебе ће сви поштовати а краљ волети и награђивати, и ти ћеш бити срећа твоме оду, ко1и те воли. Ужице. 1улиЈе. М. Н. И.