Војин

270

СУВАРОВ

ои из свога средишнога места на околину око себе: па чим се покаже каква чета непршатељева, са брзнном муње он је већ тамо и потуче се, истом брзином детео је он на противну страну, где се друга непршатељска чета покаже; нападао 1е, разбшао, разпрштао и требио. Никад не рачунаше он на 6ро1 непријатељев; он вероваше себи н свотма; са малом дружином сво1их јунака не бо^аше се нападати на противника два пут, три пут на пет пута силнијега. Његова смелост доношаше му кећ половину победе, а решивост и непоколебеа чврстоћа вокке његове славно Је довршаваше. Са друге страпе, кротко и човечански поступаше он са побеђенима и обично шиљао их 1е кући без икаквавреда, само на поштену реч и с обећањем да оставе орулпе. И тако брзином и радом, бистроћом, строгошћу и тихоћом задржи он у миру поверени му дио Пољске. У томе правцу он се одликоваше од других неких во1вода руских, кош мислише да ће прекомерном строгошћу угушити немир и незадовољство, а овамо их шш више распалише. Ту већ показа Суваров своју тактику, ко1у 1е у три речииеказао: поглед, брзина и удар, што одговара знатнима Цезаровим речма: уеш, У1<И, У1СГ, и то1 1е тактидиди он доцнше веће размере дао. Његов поглед ( уШ ) казиваше важна места, стратигиска и тактична, како за кретање, тако и за напад — његова брзина (ует) извршиваше оно што 1е хтео пре, него ли 1е непри1атељ на то и помислио — а удар у бо1у ( уш ) тврда воља преодолети све, што би му на пут стало, смрвити сваку противност. Тако иђаше код њега успех за успехом