Војин

СУВАРОВ

269

клона и н проговори са некаквим као чуђењем: „како вас до сада Ја ружно познавах, Александре Васиљевићу ; због чега ви не говорнте у век тако као сада? — Ал Суваров у та1 мах измени се , зачне опет шалити се, и обичним свопш сагнбањем одговори силноме великашу: „Та1 1език чувам 1а само за матушку царицу." Сад да уђемо опет у хроиолођшскн ред и да видимо, како се постепено развшаше во1нички рад Суваровљев а за заједно с њим како се дизаше и аукторитет његов. Ми видесмо да у првима сво1има опитима, у седмогодишњо1 воши, Суваров већ показа особите способпости у управљању малим одреднма. На скоро донесу прилике, те могаде он тшт шашше да изнесе на видик те врлине сво1е. Пољска конФедератска во1на беше за њ друга школа и 10шт поучителнша, 1"ер ту могаде самостални1е да ради, а сама ирирода ратовања у стању беше да рашири његове воше дарове. 1768. год. послана буде руска вокка у Литву и ТЈољску, да утиша буну, коЈа се дигла беше против руске владе, с тога што, се ова мешала у њихову унутрашњу управу. И бригадир Суваров добше налог да, са суздаљским пешачким пуком и 2 ескадрона иде тамо. Ту показа он диван пример воших брзих прелаза, прешавши у есен и то страннутицама око хиљаду миља за 1едан месец. ПоГав Суваровљев у Пољско1 и Литви доведе сграх и ужас међ конФедератовце. Ови беху слаби, 1ер бише поцепани и несложни, ал се опет доста нротивише, Јер ваљаних вођа имађаху. Ова1 рат беше мали рат и ту доби Суваров прилика да покаже сву своју делателност. Као соко гледао 1е