Војин

275

1

баш на против тога, што се веома ретко находе противннци ^еднако способни, да се сударе на баЈонетскоЈ даљини. Прн свем том, свагда надвлађнваху оне вохске, ко1е показиваху да оне за то способнше беху, но противник њихов. У последњем рату несумњиво превасходство у томе смислу стајаше на страни пруса, као што показују многе прилике. Зрно и башнет не искључују 1едно друго, но се баш узахамно допуњуху: прво крчи пута другоме, и нренебрегав хедно или друго под^еднако 1е неразумно , и пре или носле, ама извесно, води катастроФама. Што аустршанци у последњем рату не доводише нигда ствар до ба1онета, узрок томе не ста1аше у особинама хладнога оружја, но у особинама оних људи , кош су хтели њиме да де1ству1у, *) га ко1и нити беЈаху довољно присебни, да спреме Гуриш као што треба, нити бе1аху довољно чврсти да га до крата доведу. Несрећа аустршска говори не о нигатавилу бакжета, већ о огромноГ ваккности спремања вогске у мирно доба, ко1а се не може у бо1у добро да покаже, ако система мирннх занимања крати разви1ање смелости, чврстоће и самосталности у официра и солдати, **) и као след ових особнна, разви1ање присебности.

*) Ако иисац овде мисли на људе, који су ба1онет носиди, дакле на непосредне вршиоце, — ми се с њиме из толико но1амвих узрока никако не можемо да сложимо. Што се старегаина тиче, то" 1е друга ствар, и према овоме његов народ ни мало не губи од своје снаге. рр.

**) Зар аустршски солдати немају смелости?! Писац заборавља да су то они исти, што 1859 у Италши смедоше сво1 бајонет *