Војин

299

статку оружја. Тим се путем дошло до тога механичкога начина дектвовања,, код кога се све рачунало на строшост, равњање и на мнимо дектво нуцања, нри коме се од човека не тражаше ни смелости ни одушевљења; прво 1е било некорисно, почем се човек нигда не бораше по1единце; друго такође, 1ер 1е смелост потребна за ба1онет, а без ње, чинило се, могло се проћи. *) У осталом, треба право рећи, Фуидрик је предвидео, на што може повести такав ред ствари, и у упутима свошм захтеваше, да батнетом суну , ако се ватра недеттвена покаже. Но то 1е било само пошмање ствари, без да се желело да се она и оствари у практици; са ово 1е требало променити систем у свему ономе, што се тицало погледа на солдата; а Фридрик Ге био сувише човек свога доба, да нође на такав преврат. ГГа то не потпомагаше и практичан захтев, 1ер 1е он имао посла са во1скама, у кошма 1е царовала та иста система и ко1у 1е при том толико очарао Фриорик , да 1е у битци само узрока тражила, па да устукне пред Прусима. Кра1њи Формализам и 1едностраност сво1е тактике, велики краљ испуњаваше свотм духом, свошм даром. Но лични 1е дар — сила преходна, и воша система само онда из1ављу1е сво1е истините особине, кад се она показу1е без те силне и блиставе али свакојако чудне помоћи. Сва се 1европа поклонила пред том системом,

*) Ж по чудноватоме иротивуречју, у које човек често пада, башнет се поваза као непотребан, баш онда, кад су га иетули на врх деви; док 1е он стааао за се, у виду копља, сваки хеЈасно по!имао, да не може бити без хладнога оруж1а.