Војин

298

15ЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИДИ

оно доба, кад се први пут показа ма и мало ади оиет угодно то оруж!е, савршено 1е по1амно и лежи у нарави човечиш, ко1и се ирво, вазда повлачи за новим, друго, скроЈен по осећа1у чувања самога себе, наравно да^е надмоћнога значаја ономе начину борења, при коме он мање подвргава опасности самога себе. А кад се Једном на то дошло, природно 1е, што обратише сву сво1у бригу око усавршавања средства, ко1е су као главно узимали. Савршенство ватре, као што 1е речено, по садашњим пошовима, саста1ало се у што већој густини и брзини њеноћ Прво су достигли развшеним стро1ем, друго брзином пуњења а и тим, што су гледали да дуго не дангубе око нишањења. Ово су последње броЈали као ствар споредну, јер су говорили, да сва суштина у томе сто1и, да пушке буду водоравно намештене према земљи а управо према лицу, стро^а. Узмимо да 1е ово начело савршено истинито; но начин котм га они гшављиваху бе1аше погрешан: мислили су, да се могло проћи и без да изучава1у људе у бошоме пуцању; а то они постизаваху кад тераху солдате да равња1у кундаве при нишањењу. кад иуцаху ћорвишецима и таквим шш механичким радњама, ко!е натериваху солдата да сву сво1у пажњу обрати не на белегу и цел, ко1у треба да погоде, већ на 1едновременост звука пуцњева и на равнање пушака према другаревима. А заборављено 1е било 10ш и то, да брзина, добшена на рачун нишањења. не увећава већ смању1е деГство пуцања. У послетку добигада се жалосна пуцњава; но ово не приписиваху погрешноме начину образовања солдати, већ недо-