Војин

297

њаху или иза копљанива у средини иолубригаде, иди се располагаху на крилима, коГа су (види цртеж) у шведско1 подубригади била степенито на траг повучена, и дакле, при удару дицем чинише осигуранше тачке. Поред тога расподожај мушкетираца на крилима, дозвољаваше саде1ство ватре при нападу копљаничкоме. Овоме треба додати, да Ге пуцање из мушкета (веома споро у почетку) привукло на се сву пажњу савременух људи, не би ли се како могла уклонити та махна; ово их 1е тодико занедо, да у прво доба о корисноме пуцању и не мисдише. Тако 1е Густаоу Адодфу свотм вишеком од хартше, испадо за руком да, од ходандскога стро1а из 12 врста пређе на стро1 из 6 врста. Са изнађењем ба1онета, пушка са свим иетисну копље; 1ер се од сад могдо и пуцати и бости, те иушка и посгаде 1едино оруж1е пешачко. Оваким скдопом оба оруж1а у 1едно, добило се нашре то за следство, што се као потчини непосредни удар *) удару из даљине. Ово се показадо и на стро1евима, кош се мадо по мадо тање, и из боших стро1ева савршено се избацу1у дубоки редови; а према овоме промењу^у се и појмови. Обо1е ово достиже на1виши ступаљ за време Фридрика Великога, при коме 1едини стро! ба1онета бе1аше троврсна дугачка линија; једини се значат да1е ватри, и Гибер у сво1 тактици стара се то да потврди теоршским доказима, као 1единим могућим путем. Но да се тако поведе за ватрепим деЈством у *) Т. 1. удар хдадним оружјем — удару зрном. Ми држимо да 1е боље назвати први удар — неиосредним ударом, 1ер овах изрек боље каравтерише подожа! чоеека ирирадњи хладним оружхем.