Војин

I

314 вер01етне иромене у тактици чава га, 1ер што 1е оружше боље, све се силнигим расположењем мисли, да се може ограничити на борбу из далека, те у толико 1е опаснше сусрести се с таквим противником, кош не заборавља1ући пуцање, зна, да се мора свршити бајонетом, и то баш тражи. 1асно 1е дакле, што се иушка више дотеривала буде све ће потребнше бити ири образовању иазити на го, да нагони, који одговарају ватрено1 борби,*) пе узму маха над нагонима, што су потребни радњи башнетом. **) 3,) Сваки корак у дотеривању метнога оруапа, беше узрок не да се што ново у ватреноме деЈству уведе, но само да се расветли нешто што се одавна знало. Тако, први корак тога дотеривања стош у достигнутоме брзоме пуцању, помоћу тога, што се олакша пуњење и навикавање људи на то; други у достигнутоме спажноме и сигурноме удару, а што зависи од згоднше ворме стро^а (расути строј) нрема духу пуцања; трећи: достиже се сигурност гађања , 1ер се усво1и жлебно оруж1еи дугољасто зрно ; четврти корак у томе, што се од тад пошмаше то, да ако се хоће да добше довољан последак пуцања у бо1у, мора се 1010 у мирно доба да изобрази солдат у ботоме пуцању, а не у примериоме; пети наЈзад и савремени наш: прима се оружше, што се оздо пуни, а ко1е преко очекивања, боље но и ко1е показа истину да ваља пуцати ретко ал сигурно, и то, да сс мора 1асно да разликују прилике, у ко1има се може пуцати из густога од оних из расутога стро1а. (* Сви ови (нагони) одЈовара1у чувству чувања самога себе: боље 1в нрикрити се, не приближити се 1ако непри1атељу, ако 1е могуће тући га из даље и т. д(** Одважност, готовост и себе жртвовати, само да се сатре душманин .