Војин

320

суваров

непршатеља, точан рачун и тврдоћа у боју — све то учини, те добше руски ђенерао високога уважења, код принда Кобуршког, и ова1 га називаше свошм спаситељем и наставником, *) А Суваров са сво1е стране хваљаше одважност принчеву и храброст во1ске његове. Од тога времена Суваров и принд беху везани узама нашскренших другова, и кад сдедеће године морадоше да се растану (дер се Аустрша помири са Турском) принд се онрости од свога сајузника наЈтрогатедншим писмом. У то1 битци изгубише Турци до 20000 људи (по оцени везировоГ), а са1узници незнатну множину. Поводом дакде тако несразмерних губитака и постош анегдота о Суварову, ко1и на нитање свога ађутанта: колико убшених Турака ваља да ставп он у релацшу ? одговори: „напиши што можеш више, — зашто би их жалио — погледа1 их несрећнике." Име Суваровљево постаде знатно за Аустрију. И Катарина и 1 осиф надметаху се, ко ће боље тога 1унака наградити. Цар 1 осиф му да звање гроФа римске имперше, а царица Катарина назове га Римнички. Осим тога он добше од сво1е царице богато брилшантима украшену шпагу у вредности од 60000 рубаља, са натписом: „победитељу ведиког везира" и нашосле, што му на1више ласкаше, — орден св. Ђорђа I. ст., ко1и се даваше само победитељима у наЈвећим биткама. (Наставиће се.) *) После иобеде код Римника нисао 1е цринд Кобуршки ово Суварову: »РегтеМез, топ зићНте таНге сјие је 1етоЈ§пе & V. О., 1ои1е та гесоппајазапсе с1е 1а раг1 §'1ог1еизе дие гоиз тег1Сег с!е сеИе у1с1о1ге е4 с!ез зиИез ЈесотЈез чи1 еп гбаиИеп!.* Д1'ЖАВИНА 1ШЧАГНИДА У ВЕОГРЖ-ДУ,