Војин

319

Ал Суваров ка и пре стахаше високо код царице и нађе потпоре у гроФа Шатона Зубова, ко1и се тада тек почињаше да диже. Сама царица високо ценећи достоханства Суваровљева, стално га заштићаваше против свшу непршатељских насртаја на њ. Потемкин од сво1е стране, опо1ен почастима охотно заборави сво1 гњев на Суварова, у коме могаше имати корисно оруђе за своју славу. И зато Суварова зовпу у Петроград и изнова пошљу га у дејству1ућу В01СКу. 1789-те године Потемкин примивши општу команду над обема В01скама у Турско1, да Суварову особити корпус у Молдавиш код Бирлата, за свезу са аустршским корпусом принца Кобуршког, кот такође беше у Молдавтпи, код Аџуде. У току тога похода Суваров је у два маха помогао Аустршанцима: изненадно долажаше он у помоћ сајузницима и за1едно с њима разбијаше многоброше чете турске, прво код Фокшана, и после на Римнику. Оба пута Суваров рађаше са обичном сво1ом изворношћу: пре судара код Фокшана никако пе хтеде он имати сношења са принцом Кобуршким, вероватно с тога ди би избего свако с њим трење и неслогу: обе са,везне В01ске, саста1аху се скоро на самоме вотшту па у општему бошоме реду кретаху се против непршатеља. Тек после бо^а видоше се обе воЈводе: полете 1едап другоме у загрља^ поздрављајући се узајамно победом. Битка на Румнику такође 1е отпочета без претходног споразумљења — и но други пут добше се потпуна победа: Не обична брзина са кошм Суваров додеташе са1узницима у помоћ, самоуверење, са ко!им он нападаше па много силншега