Војин

318

СУВАРОВ

користећи се 1едном изласком Турака без свакога налога 1урне са 2 баталиона за њима, е да би изненадним ударом продри'о у тврђаву. Ал та1 одважан нокуша! не усне: у крваву судару сам Суваров доби1е тешку рану у врату и мораде отићи да се лечи. Потемкин незадовољан Суваровом због његових скромних речи и нисама, шшт 1аче се расрди на његово самовољство и непослушност. Мало доцниЈе Суваров 1ошт не сасвим здрав 1ави се Потемкину; ал га ова1 прими тако грозно, да мораде Суваров потпуно оставити во1Ску и оде у Кременчу!. Крута нарав Суваровљева много му 1е шкодила и у одношашма службеним и у опште у животу; он не умеде, као што се говори, ни опходити се с људма: његова особина долажаше до упорства, самољубље — до зависти. *) За старешине сво1е беше он врло немиран млађи. У Пољско1 завади се он нрво са Ва1марном, а после, кад место овога дође Бибиков, и с њим побрка, не гледећи на то, што 1е пре оиако добро с њим сто1ао. У Турско1 Суваров викаше на Салтикова, завади се са Каменским, и подигне против себе Рум1анцова. Ал све то не могаде за њ да буде опасно толико, колико гњев моћнога и гордого Потемкина. Кад „великољепнн кнез Тавритски" одоле нашосле противство Очакова, дође у Петроград, да иобеду торжеству1е, кад се све ропски клањаше пред министром, кот се тоиљаше у милости царичино1 — тад се мишљаше, е 1е Суваров на свагда заборављен. Непршатељи и завидљивци његови већ се радоваху његовоме паду.

*) 1а волем да будем у последњем селу првп, нег други у Рииу речи Суваровљеве, које се нађоше у аеговии записцижа.