Војин

суваров

317

варовљегш, ко1е вређаху његове за1едљиве шале иди кош презираху његове особине и приписиваху све његове успехе 1едино1 срећи, умукоше за неко време, 1ер видегае, да 1е и сама царица накдоњена томе чудњаку, да се она с њиме савету1е о важним државним стварима и увек сеЈако заз г зимаше за његов дар и достојанство. Катарина Велика имађаше особита дара и среће у избору људи: у двору, у во1сци у флоти и грађанско1 управи увек излажа1у на врх знатне личности, ко1е живописно и назива но1ета „Катаринини орлови." — А Суваров нашашше од свму оправда царичину заштиту. 1787-те године понови се рат против Турскеи ночетак воЈних де1ства опет диже и прослави Суварова; код Кинбурна у крваво1 и упорно1 обрани долажаше он лично у онасности и буде 1ако рањен у руку. Турци мишљаху да 1е он од те ране умро, 1ер кад 1едан руски официр у ропству код Турака, рече великом везиру: Суваров се спрема примакнути се АустриЈанцима", ова1 нсповерљиво махне главом и нроговори, да то мора бити други под тим пменом, јер 1е ђенерал Суваров умро од ране код Кинбурна. Ал скоро мораде се везир уверити о његову животу и раду. Следеће године Суваров са свошм корпусом дође ко1сци, ко1а онсадила беше Оџаков под личним заповедништвом Потемкиновим: непрестано чамење целе вокке у потпуном нереду под зидинама незнатне турске тврђаве, 1ако узнемираваше Суварова; он не могаше да сакрие, да му 1е досадна и то 1е исказивао и речима и у писмима; нашосле

вриски овако се о Суварову иаразио: 8 Ти тоошм литношћу вредиш више од десет хиљада, тако те Ја поштујеи,"