Војин

316 ОУВАРОБ свстш послом; никад и ништа пе могадосмо у њсговим поступдима приметити, што би наличило на користољубље, частољубље и заборавност сво1их обвезаности. Љубав и љубавне ствари беху му са свим стране, с тога, што он вероватно држаше, да Је то слабост, недосто1на вошика, кот ваља другима да заповеда. Исто се може рећи и о дворским интригама, котх у оно доба врло много беше. 56 му година има и већ више од 40 служи; туко се са Прусима, ГГољацима, Турцима и Татарима : против првих са мало стотина учинио Је више, него ондашње во1воде са многима хиљадама; против других падвисио 1е налискуснгпе њихове вође, разрушио им 1е све предузете мереи уништио им све наде; треће 1е у више прилика потукао и уселио им у душу таква страха, да се доцнше и имена његова плагаише; нашосле што се четвртих тиче, потчинио 1е Русши дивље и најжешће хорде њихове. И послс свшу тих славних дела он тек ђенерал-лаггнант: а нема сумње да 1е он та1 чин добио чисгима заслугама." На копцу 1786-те године на ново доби1е команду над вошком у Ново-руском кра1у. ТаЈ догађа! имађаше тада велике вредности, и бегае знак милостива царичина према њему расположења; 1ер онда баш царица предузимаше необично путовање у новодобивене 1ужне прсделе. И Суваров 1у 1е дочекао у Кшеву. У то време достиго беше Суваров високо мсето и у в01сци и у двору. Овде имађаше 1аке потпоре у Потемкину, кош до на^већега ступња величине дошао беше. *) Непри1атељи и завидљивци Су-

*) Потемкин писаше у то доба Суварову на1дружевни1а писма и у њима га зваше »Срдачпи мо1 друже' 5 . У Једном писму кнез Та-