Војин

366

СУВАРОВ

та.*) Ми се не дивимо и не заносимо тиме. Они су млади, добре грађе, одушевљени вером е ће се брзо вратити кући. Позовите их на озбиљну, дужу службу, и ви ће те видети, е им смерна наука, лако научена, лако заборавна, нше толико драгоцена, колико 1е она стала каси, колико Ге она скупа, родбина ма, ко1е су шш приморане да изгубе те младе људе. (Дродужиће се), Суваров, (Иа Милутина и Шмита). (Наставак.) Једине Суваровљеве победе дадоше блеска походу у 1789 год; 1ер Потемкин скоро сво време проведе у нераду. Идући поход беше 10шт безплодниш онда баш, кад се АустраЈа помири са Турском кад и Потемкин отпоче преговоре и ограничи се само на опсаде некошх градова, Суваров не преста1аше викати на нерешива воша дештва и 1ако наваљиваше, да се и нреко Дунава иде, даље и до самог Цариграда. На кра1у год. Нотемким, желећи ма каквим успехом да заврши поход и да натера Турке на нреговоре реши се да освот Измашл. И за, чудо ал на срећукн ез Потемкин прими се на1сигурни1ега средства: он дозволи да победилац Римнички буде и осва1ач Измашла, и напише му ове речи: „Узмите Измашл, па ма шта нас стало". Та1 налог беше за Суварова са свим изненадан. Он се бо1аше, да не би, због доцног годишњег вре*) Овде се разуме1у људи, ко1и се сваке године из општега контингента во1ске шиљу у резерву.