Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ 357 и на1зад, овако пуцање у истини уступа ватри плотунскох, ако се узме једнаки брох бачених зрна. Еад 1е се оруж1е полако могдо пунити, овако пуцање имало Је 10ш смисла, 1ер 1е колко толико убрзивало пуњење; но кад има оруж1а што се оздо пуни, и ова1 навод не може да постош. Може ко рећи, да примери из прошлости доказу1у, како 1е немогуће пуцати нлотунима у бо1у, и да се ово мало по мало прометне у неуредну пуцњаву редовима. Ми одговарамо на ово питањем: код ко1е се војске виђао оваки по1ав ? Ако се то догађало код во1Ске, ко!а се нше у мирно доба учила бошоме пуцању но праскању ћорвишецима, немиру и шенлуку, то ћемо се и ми сагласити; али у исти мах предлажемо ново питање : 1е ли паметно образовати во1Ску на овакиначин, котм се во1ници уче у миру само играти а после бацати зрна у ветар, и да ли 1е већ 1едном потребно помислити на то, да се овако чудан начин образовања измени? Човек оно ради, на што су га навикли. Колико се зна, Инглези веру1у у могућност плотуна и то веру1у на основу бошога искуства, кспе вазда и свуда производи као след — начин образовања у мирно доба. Готово смо убеђени, да ће многима читаоцима нашпм, доћи ово на памет: „но то су Инглези." Одговарамо на то примером Вижовљевим, кош 1е с полком новаиша вранцуза, 1815 године врло лепо и успешно против аустршанаца пдотунима пуцао; он бе1аше кадар да навикне илотунима, вранцузе кош ни у чем до сад не показаше сувишне хладнокрвности. И дакле могућност или немогућност пло-