Војин

358

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

туна, ни1е ствар нарави већ образовава. Руски 1е во]ник нротиван у потчињености и смео; он све може да усвош: треба га само ставити у такво стан>е да то може усвотти. *) Но, нризнатући надмоћије плотуна из густога стро1а, ми ведимо, да не треба захтевати 1едновременога плотуна од делова, кош предазе ведичину чете. При пдотунима, на придику, цедим батаљоном, команда се не може да чује, а ретко се и може наћи така белега, ко1а би по свопи ведичини била згодна за пдотун од дужине 300 корака.**) Та с тога, изгледа било би паметнихе, у место плотунима батаљонскима пуцати у 1едан пут четама, по команди четника, не држећи се при том никаква реда. Са таким правилом у прилици где се свима четама у батаљону да1е једновремено згодна белега, опет ће се добити као и плотун батаљона, истина не са свим — музикадан са гдедишта 1единства звука, ад свако1ако стварни; а као да 1е већ 1едном дошло време да се ово за гдавно призна. Ми смо поменули. да се плотуни четни не треба да потчине никакоме, реду, 1ер смо мисдили, да се оваки захтев не сдаже са свим са условима бо!а, где свако одељеае треба да гађа, кад му се покаже згодна бедега, а не кад прође извесни међупростор времена после пуцања суседнога одељења. Савршено 1еднаке паузе међу звуцима плотуна пријетне су уху, но ал доистноме поразу противничкоме не користе ништа, и пре могу

*) Колико смо, за наше мале пракгике, у нарнду приметили, ово што писац пели за рускога вопшка, може се доста ако не са свим и на наше вошике да нримени. П р.

**) Дужипа раширенога вронта.