Војин

359

да му шкоде: 1ер очекујући паузе, може се испустити бедега. Пређе захтевање тога реда могдо 1е бити оправдано, бар по видивоме, 1ер при оружЈу што се споро пуни, требадо 1е више времена дати на то дедовима, кот су избациди пушке; *) ади сад кад за сваки хитац не треба више од 10 секунада па и то 1е много, држање таквога реда само би пуцање закашњавадо. (Наставиће се.)

Мисли о војноме устројству. (Троши и Шангарље.) (Наставак.) Но кодико 1е за во1ску важно то обновљавање во1ника, у тодико 1е више важно строго расправљање питања о обновљавању оФицира. Наша 1е во1Ска, као нико!а друга, испуњена сдавољубљем: сваки вошик мисди на маршадску падицу. Држава 1е дужна да се побрине о начину, како да умерава разним наравственим средствима прекомерне частољубиве жудње; но она 1е дужна у исти мах да 1естаственом часгољубљу отвора на све стране одушке и да му да1е праведнога, законскога удовдетворења, јер то подржава ревност у сдужби. Код нас се авансу^е кад се тренутна потреба покаже, веома се мадо пак за будуће мисди, А међу тим давање чинова непо*) Ова1 предлог: потчинити плотуне музикалним основима код пређашњег оруапа, изгледа да :е паметан, 1ер кад се гедном непртатељ находи на такво! даљини с коГе се може башнетом да баци напред, а цео батаљон бранички испалио пушке, онда 1е и овај последњи приморан такођд бацитн се на башнет. 1ер доиста сваки предлог могао се зачети са,мо у оним главама> које су заборавили, да 1е ба10нет на кра1у цеви.