Војин

мисди о вохноме устр01ству 1 1 1 Л.ини1ска су веџбава онда постохада, кад се в0 1ска могла деремониЈадно да креће бдизу непоН епри1атеља, кош бацаше немоћну ватру из свога несавршенога пп™*" кад сва таша стош у брзини, реду, смедости, кад 1е неокретност пруске дини1е замењена едастичношћу, окретношћу и независношћу ботих одедења, — ни1е ли очевидно, да ће простоћа и 1асност теорше, простоћа и брзина извршења морати да постане безуслован закон правидима вотим? „Садашње маневре, говораше тш Мораи, не могу се безопасно да врше у догдеду непршатељевоме. Начин, котм се оне чине, мора1у бити узрок ненремено! пронасти батаљона, као што се то до сад сто пута већ догађоадо. ве су маневре тш и с тога опасне, тр одводе вотку од прлвога во1нога образовања. Оне су толико запдетене, да официр кот успе да их са неком точношћу врши, почиње мисдити е 1е он човек од искуства. Има ђенерада кот нема1у других врдина, и кот су тако дако подвргавади вотку поразима, као год што су вешто умеди с њима да маневру1у на марсовом пољу. Они не бетху кадри да воде вокку против неприттеља, тр им гдаве бетху препуњене обрасцима; задовољени, — самим сотм тратим знањима, они се не стараху да приберу правога знања вотога.... Треба свести правида на некодико страна, одбацити све, што т опасно иди бар некорисно, оставити само што се у истинскоме рату може да употреби, а место да се изопачава ум ОФицира и отежава њихово памћење дажним учењем, потрудити се, да се подстрекну они на пажљиво учење онога, што доиста дат успеха у рату." (Свршиће се.)