Војин

432

СУВАРОВ

Премилостива царице. Модим нашокорнше ваше императорско ведичанство, да би ми дозводиди ићи као својевољац у Немачку и савезну војску, а у исто време молим, да би висока мидост вашег величанства продужила и даље бдити нада мном." А царица му 1е овако одговорила: „Графе Александре Васиљевићу! Писмом вашим од 24. 1ула (?) што ми овога 1утра дође, ви тражите да као сво1евољац идете у савезну во1ску. На њ вам одговарам, да се сваки час умножава1у наши домаћи послови, и на скоро овде можете имати велике воше практике; п тако не допуштам вам да поправите дедо вашег ученика *) — кот 1е иза Раше по нашовтима вестима. — 1а вас сада, као и вазда држим као 1ако потребна отаџбини нашо!. 2. Августа 1798 год. „Катарина." И доиста на скоро се извуче из корица мач Суваровљев: пољске ствари узеше тако опасна облика, да царица науми предузети решиве мере. Командовање цедом во1Ском у Пољско1 у први мах преда Рум1анцову; ал 70 годишњи Фелдмаршал, стари ослабљен болестима и непогодама, откдони од себе тако тешко бреме. Суваров — прими са живом радошћу: тада беше њему 64 године, мали растом, еувоњав, нешто погрбљен и сам жадосно изгледаше; на глави његово!, рано оседедо!, остадо 1е само некодико гомилица беле длаке, дице му 1е бидо борама засе1ано. ал изглед његов оживљаваше умни проницателни поглед: мале очи његове гореле су у ватри енерђше; он 1е сачувао необичну за његове године снагу и тедесну и душевну; ваљано 1е 1ахао коње; у походу не знађаше за ни какве екипаже. *) Принца Кобуршког.

ДРЖАВИНА ПЕЧАТНИЦА У БЕОГРАДУ.