Војин

431

ности, да нашосле у оча1ању хтеде жртвовати све сво1е и удалити се из земље. То беху судбине искушења , ко1а се најрадше дотичу нахдостошитх људи. Дошавши у Херсон, Суваров се забављаше обучавањем сво1е во1ске, прегдедањем утврђења, инжинирским пословима. У то време добше он нове знаке царичине милости: Катарина, празнујући мир са Турском, нше заборавила при томе пређашње заслуге Суваровљеве и особитима драгоденостима награди га. У сред неуморних и разнолпких службених послова, Суваров 1е пажљаво пратио и ток политичних догађаЈа у Хеврони: пронидава1ући ум његов, провидео је из рана сву важност тадашњих догађаја у Вранцускок он и у разговору, и у писмима претсказиваше беде, ко1е ће снаћи Гевропу од страшнога преврата на занаду, и исказивао 1е потребу општег и 1еднодушног противљења свшу владара, страховитом потоку револуцше. Он беше највећи неприхатељ револуци1онскоме духу ; у дубини душе сво!е 1ако 1е негодовао, што 1е у Вранцуско! пропала пређашња монархшска влдда и 1ако 1е сачуствовао према роЈалистима, кош ноднеше оружје за обрану законита престола. Суваров, са дозвољењем царичиним писао 1е и зиаменитоме Вандеккоме вођи Шарету. Видећи, како се безуспешно ђерманска воћ ска бори против републиканске у првима походима, Суварову се досади, птто и императорица, не ће да се прими учешћа у томе рату. Он званично заиште се од царице да може као сво1евољац ићи у ђерманску воЈску. 7.1уна 1793 писао 1е управ царици: