Војин

486

РУСКА ВОГНА СНАГА

а да се на државне приходе толико баш не обзиру. Од свшу ствари на свету рат 1е на1важниш кад 1е нуждан, 1ер меће на коцку не само богатство но и опстанак државе; с тога се и мора1у ратујуће стрене из све снаге упети, да га у своју корист окрену. Ратни расходи подмиру1у се икономшом у мирно доба, па с тога све излишне трошкове у мирио доба избегавати ваља. У том смислу по1нови су данас 1ако изменути. Данас нше страшан онај, ко1и 1е увек силно наоружан, већ она1, кот може кад затреба, брзо и силно да се наоружа. Што мање то вшпе — вошичка 1е аксиома нов1ег времена. Што мање ко1а држава има во^ске у мирно доба, то више може да нодигне у време рата. Разуме се по себи, да се тиме опредељу1е само коликоћа, ко1а има знача1а само у бранично1 в01ни. Државе, ко1е усва1а1у ту систему, доказу1у, да воле мир, 1ер заратити код њих значи подићи сав народ, а то се не може чинити сваки час; с таквом во1ском мало има наде за усиех у нападном рату, У нападном рату снага народна може се израдити Формулом: коликоћа во1ске умложена каквоћом, као што се снага удара опредељу^е масом помложеном са брзином. Каквоћа пак добша се под условима дшаметрално противположенима коликоћи. Но и ако 1е каквоћа од великог знача1а опет при садањем стању 1европских во1ска она не може да замени коликоћу. Данас вокка ваља да 1е устро1ена тако, да 1е што већа и што боља, а не обратно што боља па онда што већа. Може се рећи, истина одприлике, али опет доста точно, да размера, у кош се данас боље 1европске во1ске могу борити против горих, не може бити мања но 3 / 4 према 1; у мањима