Војин

474

НАРАВСТВЕНИ И ТЕЛЕСНИ

средствима изазвати. Њу изазивље навика и искуство у рату, осећање позива, частољубље, љубав к отачбини, обећања и изгледи на награде. А често 1е пак она след 1акога пића. На1већи део вокке састављен 1е све из обичних људи, на ко1е се само и обични захтеви смегу положити. Од обичних људи не могу се никад иројска дела очекивати. Али треба помислити да и у непршатељској вохсци нема другачих људи, нити се тамо могу тражати јунаци , нити се од њих треба плашити толико. Из овога, што до сад чусмо, можемо мислити само, како се у рату из 1една мора борити душа и смелост само да одоли 1едноставноме утица1у опасности. Те с тога тш у миру ваља паметио образовање да у вотику развше частољубље и послушност? ко1а му навиком постати мора. Ова, опомињући га на дужност, може у озбиљним тренутцима опасности да му замени смелост и слободу. Образовање у миру, има неизмериве вредности, 1ер оно само може из оружана човека створити вошика. „Вошик мора вазда себе да осећа." У особитим приликама треба ће изванреднога покрета душевног и одушевљења, те тада морају саме старешине сво1а одељења да разгору и поведу. Право познавање људи, мора ће их увек нашигурнше упутити, ко1у ће страну да покрену; реч и пример, награда или каштига, биће им средства: 1едно између њих мора бити успешно. Старешина одељења вазда ће се старати да су му људи уредни и хладнокрвни; те ће с тога он такве мере узитати, котма ће моћи да препречи нрво сазнавање опасности или