Војин

УТИЦАШ У РАТУ 1 ' ° малностима; хедно с тога, што се наравттвено и телесно стање воЈске врло брзо — често у неволико тренутака — мења; друго с тога, што су ови живљи у покретима душе и срца усађени, а ко1а се баш никако не могу крутим нравилима да окотаре. Но теориЈско дело о рату не сме ове живље из вида изгубити, те да сво!у вештачку зграду испуни лепо сложеним научним ставовима. Така Је зграда само кућа од карата, ко!у на!мањи дах ооара. Теориха ће при свакоме ставу стати, да га рашчлани и да каже на какве би се тешкоће при практичноме извршењу доћи могло; она се по на1више мора на искуство освртати и из њега сво^а правила црпети. Али ће она и при свако1 расправи каквога ратпога догађа1а, сва сво1а мнења и закључења оснивати на наравственом и телесном стању в01ске и њених вођа за време рата, ако хоће да не дође до неистинитих носледака. Напачи живаљ, кош у рату свуд продире, и све обима 1есте заиста опасност. И утица1 кот се на во1ницима вид1т, наиаснме се огледа у разним кра1ностима сво1им од на1плашљивших осторожности до паничкога ужаса и извансебности. Према овоме сто1и смелост у сво1им разним степенима: хладнокрвност у опасности, срчаност, дрскост итд. Чим 1е утица1 страха 1ачи од осећања смелости и духа, одмах наступа брига како да се од опасности избави. Ова брига, основана на нагону чувања самога 1есте свакоме човеку урођена; смелост већ ни1е. Она се може умном радњом или 10ш боље вештачким