Војин

492

СУВАРОВ

Да л' 1е дошда та прозба до господара, и да л' 1е ова1 штогод одговорио Суварову, — на сигурно незна се; само 1е толико извесно, да 1е на по године после доласка Суваровљевог у Петроград, имено у Септ. 1798 год., дошао у село Еончанско ђенерал-машр Прево-де-Љум1ан, кога Фелдмаршал познаваше тш из Финске. Овога ђенерала, каже се, послао 1е сам господар са том цељи, да би дознао мисли Суваровљеве односно на предсто1ећи рат. На жалост не зна се точно о бављењу ђенераловом у Кончанском, може се међу тим мислити, да је стари во1вода доиста штогод и говорио о таквом предмету, кош му вазда мио беше и увек му занимаше и његове мисли и дуге часове у самоћи. Ђенералу Прево дала 1е се дакле прилика да забележи маење Суваровљево о блиском рату са Француском. Скоро две године проживе Суваров у заточењу, кад на хедан пут из нова се покрене коло судбине великога во1воде. У Фебруару 1799 г. дође у село Кончанско крилни ађутанат Толбухин са следећим царским писмом: „Овога часа добио сам, гра®е Александре Васиљевићу глас, да бечки двор жели, да ви примите команду над воккама његовима у Италши, куда иду и мош корпуси Розенбергов и Ђерманов. И тако по овоме, и при данашњим 1европским приликама, држим за дужност, не само с мо1е стране, већ и од других лица, предложити вам, да узмете команду на се и да дођете овамо како би се одмах за Беч кренули." То писмо 1ако 1е обрадовало Суварова: о чему