Војин

494

СУВАРОВ

даровима ђенерала Ђермана, нада1ући се, да ће хдаднокрвност и расудљивост његова лако моћи да утиша сувишну жестину и предузимљивост Суваровљеву. ТЈерман одговори императору: „Ценећи године Фелдмаршала Суварова, недомашност његових победа, срећу, коГа вазда праћаше сва његова предузећа, употребићу ја сву снагу, е да би се применити могао ка ђеншу тога старог вошика. Што се начина ратовања против оних револуционра тиче, ми смо оботца скоро 1еднога мњења: у опште у бо1у волион дубоки строј, и ја такође њега претпостављам другима. У сваком случају 1а се надам, да ћу бити од користи служби вашег величанства и општо1 а праведно1 ствари свшу законитих држава." Ђерман долазаше у коло учених тактичара онога времена, код кошх сва суштина вошога искуства сто1аше у 1едином механизму постро1авања. На срећу избави се Суваров од таквопа ментора; 1ер Ђерман, добше на скоро нов посао, и доцнше доказао 1е сам у Холандско!, да за у спех у рату ваља умети нешто више а не само строшти вотку и градити маршруте. Долазак Суваровљев у Петроград и његов разговор са императором, као што се вели, потпуно су растурили пређашње зебње императорове на нротив су учинили, те он доби потпуно вере у „оседелог под лаворикама" во1воде. — Суваров оде управ у зимски дворац, и ту га 1е цар одма примио. Тога дана буде примљен опет у службу као Фелемаршал. Император му 1е сам свотм руком дао орден св. Тована 1ерусалимског. Прича1у, да 1е при том Сува-