Војин

П0Л0ЖА1И

487

што последња излази. За све то време артиљерша са противне стране, продужава пуцање, док 1е пе заклоне хуришна одељења. Кад нападач успе да се на изласку с оне стране теснаца утврди, полази артиљерша, почињући од батерша, кохе су на1ближе теснацу. Последња пролази коњица, ако 101 се не укаже згодна прилика да може браниоца обићи (по1авља1 њен на крилу непршатељевом или ће га одмах принудити да се повуче, или бар натерати га да одвохи део во1ске и тим олакшаће 1уриш с лица). Према овоме што смо о нападу и обрани теснаца рекли, могла се већ добити мисао како би се нападали и бранили мостови, бродови, путови кроз блатне просторше и насипи; но тш особито ваља приметити, да се непршатељска. одељења, К01а се кроз блатпе пределе и преко насипа провлаче, свакад крећу у зна г гно1 дубини и граде дужа или краћа колена, те према њима ваља удесно поставити артиљершу, да би могла пуцати на свако колено. Да би обрана 1а,ча била, ако времена буде, ваља срушити мостове (дрвене упалити, у каменима распрснути два три тумбаса) или бар спремити их за уништење: насипе и путове кроз блатиште испресецати рововима, бродове на местима искусно издубити *) или наместити ма какве препреке.

т

*) Дубина брода за артиљершу не треба да 1е већа од 0*65, за т т пешадту од Г1, а за коњицу 1*3. Кад је дно брода блатаво, нашре прелази пешадта, после артиљерша и на1зад коњица: јер би ова тодико брод покварила, да би прелаз ооталим во1скама био немогућан. Кад вода брзо тече, треба с доње стране растегнути по преко уже или ставити врсту кољице, да помажу онима, које вода занесе. Ако брод кривуда, из осторожности означиће се моткама.