Војин

507

мисао изЈедна звонила у ушима свакога во1ника: сигурност Ге за баЈонет нужни1а но за зрно; ако се при пудању нромаши губи се зрно, промашили се бајонетом — оддети глава. Оброзовање масе за јуриш башнетом, ваља да се у мирно доба тиме измени, да се од сад само против видних белега 1уриш чини, 1едном речи опако, као што 1е учио ведики Суваров. Бедега може бити илот од дасака, плетеж, и т. д. а кад се напада плотуном — белега (нишан). Видна белега има у томе одноишу, у вишем степену важнога знача1а, 1ер навикава очи и старешинама и вошидима на нагонско одређивање даљина, са кошх треба ударити 1уриш, узети „на руку," потрчати са узвиком „ура." Јуриш на празан простор пе може да навикне очи на оцењивање даљина; сдеди су тога ти, што одељења ранме нотрче башнетом, но што треба, заморе се до тренута борбе нрса у прса и окрећу нлећа. Овоме треба додати тш 1едну обозривост по нашим мнењу врло важну при употреби хладнога оруапа: ту разумемо да се и у миру веома строго пошту1у боЈне околности ири удару батнетом т. к да се ба10нет другаче не потеже до за удар *) и да се јуришни знак по могућности што ређе слуша и нигда у залуд. При томе ће услову команда на „руку" и знак 1уриша производити наравствени покрет у људма, неоиходан за тренутак удара. а чега сада нема. Може бити ово ће некима изгледати ситница; али не ће тако изгледати онима, кот вазда потмаду знача1 наравственога стања у тако! радњи, као што

*) Да радња »на руку престане бити само радтем, с когом вошик не везу1е стално и мисао о удару.