Војин

СУВАРОВ

609

цају што долави од коњичке бујности. С тога навикавање пешадије на коњицу, коЈа се брзо против ње кре!де, 1есте неопходно потребно, у толико више и брже у колико се ватрено оружје буде вишеусавршавало; 1ер овим ће више човек бити накан да веру1е у немогућност узаЈамна удара, а у толико ће се више збунити, ако се то покаже као ствар могућна. Да се пешадша навикне не илашити се коњице има хедан начин — Суваровљеви јуриши 1едне стране кроз другу; о њима се до сад већ толико писало, да ми држимо за свим излишно да 1ош 1еддном доказу1емо преку нотребу и високу рацишналност овога начина образовања. При овим међусобним 1уришима, за рад пуцања на коње, треба дозволити употребљење ћорвишека, и то 1е 1едина прилика, где се они могу корисно да употребе. (Наставиће се.)

Суваров. (Из Милутина и Шмита). (Наставак.) 14-тог Марта у вече Суваров уђе у Беч и настани се у кући руског посланика гроФа Разумовског. За други дан у 10 сати беше одређена ауди1енци1а код цара. Суваров пође у дворац у колима са Разумовским: гомиле народа испунише сав нразан простор од самог посланиковог стана па чак до ходника дворског. Свуд грмљаху одушевљени усклици: Живео цар Павле I.! живео Суваров!". ... Фелдмаршал тронут до суза, одговори на усклике народне: „Живео цар Франац!"... Дошав у дво-