Војин

542

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

резервом или баш и са свим без ње *.) Рецимо, наша 1е вокка у многоме сдабша бро1ем од противника, али не уступа бо1ним особинама: и треба тада да се нађе, такво пољс бошо где не би непршатељ могао да 1едновремено употреби сво1е силе, већ где 1е принуђен да пушта у бох део по део: бошо се поље преноси у теснаце — по видивоме нашезгодниЈа места за борење — и боти се ред промеће у неколико путних колона, у К01их се само чела боре**)! II тако, сви облици, почињући од на1дуже по лицу до најрастегнутше у дубину, хеднако су згодни и законски на своме местуи у свспе време. Пита се после овога, да ли се може мислити на таки облик кош би био згодан у свако доба и на свахоме месту? Изгледа нам, да 1е одговор на ово питање 1асан. Веле, основни 1е ред само приправни. Тешко 1е у томе тим, што у мирно доба узет у правила, поста1е обвезан за свакога и сваки га зна; па мало 1е само то: знача1 његов збришу дугом практиком. Следи су по1амне: почем се у исто доба бесконачна променљивост бошога реда у мирно1 практици не уништава, припремни промеће се у 1едини боши ред. Свака радња, ко1а се често понавља, оставља у души човечшо1 сво1 тип, кош он (т. 1. човек), наравно, гледа да нроизводи у оним приликама, за ко1е 1е та1 тип одређен. Од туда се може десити, да се у бо!у почну начелници бринути не толико о размешта1у вокке према цели, ко1а се има

*) Боши ред Ланов нод Фридландом до доласка Наполеоновога; боши ред Мак-Махонов под СолФерином у почетку боја. **) Наполеон код Арконе.