Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИДИ

543

да достигне, нрема земљишту и особинама противниковим, колико о томе, како ће да постро1е вокку у навикнути основни ред, ма да се он ни нахмање не слаже са номенутим условима. Ко познахе страгану снагу навике, тај ће нристати, да то тако мора бити, а никако другаче. А на што ће на послетку морати довести основни бо1ни редови? На савршено уништење личне умовне радње и самостошости човека, а на место тога у његово1 памети појављује се само 1едан цртеж и несвесно стремљење да се оствари он па био добар или не био.... За1едно с овим образовање се олакшава у ужасноме степену, 1ер се мисао по1ављу1е, при извршењу свега овога, са некорисном снагом. За пакост, у боЈу, са немања те некорисне из мирнога доба снаге, жестоко бшу, 1ер се тамо не може ни корак учинити, ако се не мисли. Свотм радњама у 1859 и 1866, Аустршанци дадоше томе жалосне сведоџбе: уверени у свсце две линше с резервом, као у такву ворму, ко1у само треба постротти, па да се пепршатељ потуче, дођоше као што 1е познато, на са свим обратни последак. А међу тим, то 1е доиста, наЈвиткгна ворма, ако се на њу гледа не мислећи на околности. Што 1е речено о основноме бошоме реду, то исто треба рећи и о основноме резервенскоме реду, т. 1. ако се не ће , да се он обрати у 1едини ред размештала воЈске у резерви, — треба га одбацити. То довољно сведочи прилика резервенске дивизше под Инкерманом, ко1а, дошав под кишу од зрна, тако и остаде у густо1 гомили, и никоме не дође у памет да 1е преведе или у две линше са знатпим расто^ањем или у 1едну, те да се умали штета ОД ватре. (Наставиће се.)