Војин

532

верогетне промене у тактици

већ о развменом стро1у) бар у водно1 кодоне, кад остале сто!е у нолуводним ? Зар се не би на њих са свшу страна просуле муње и громови- за такво самовољство ? Одговор 1е, за пакост, 1едан: да, не сме; да просули би се. Иосле овога пита се: а што да га занимају тактичке особине облика стротих, кад се од њега не тражи то, већ да се математички у „потшшкђ" равња, да су од стоЈања и растојања истинита с тачношћу до корака ? Он се и не интересује, и не зна, оно, што му 1е некорисно кад би га и знао. Човек да1е оно, шта од њега траже:тако 1е он склопљен. Држе га на веџбању без примене на земљиште — он и позна1е хитрине, ко1а су на тим учењима нужне. А за тим кад га 1едном у веку изведу на маневру хоће да се скамепе од чуда, кад виде да им се он не уме на земљишту да нађе, и да 1е неокретан, бојажљив.... Треба се махнути те изворне системе образовања вогске, по К0101 се на прилику данас не сме1у да макну по земљишту, а сутра на против не ће смети не мицати се по њему: осим заплетања. и збрке у по1мима, осим апатије и бескраЈних противу речја, овака система ништа више дати не може. И она то да1е — мора 101 се признати — у тако! мери, да се срце крвљу облива. Не само баталшун, но по негда и читаве дивизше у резервноме реду стајаху под зрнима као белега; и у главу не долази да се могу стотине глава спасти од ненужне смрти, средствима тако простима, да их дете разуме. Горко Пробише уши говорећи, како да се низ на земљишту распореди, као да он може бог зна како да трпи, а заборав-