Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

588

љаху да заклоне густа одељења, из кошх се од један пут односи по десетине људи. Горе је заборављено да се помене 1едан прекор и неодобравање ко1е се управља нротив самоСталности чета: веле јединство баталгпуну неста1е. Спољашње, Формално — јесте. Али се брижљивије ваља старати о постижењу 1единства унутрашњега, тактичкога, Јединога правога у бо1у хединства, ко1е се огледа не у осећању лакта, не у томе, да нос стражњега додира потиљав предњему, но на томе, да 1е сваки однегован у убеђењу, е помоћ другу треба ставити изнад личне опасности, изнад свега. То ће бити не мртво, механичко, већ живо, органско ^единство, кохе иде из главе и из срца, а не из самокретно (аутоматски) равнога корака итд. VII. Пређимо на боше редове више баталмуна у скупу. Мисао, да се више баталшуна склапљу у 1единицу вишега реда, од револуцишнских ратова, добила 1е ово решење: 1) Свакоме се баталиуну у општо1 линит остављало самостошо кретање и радња, наравно, у колико то дозвољава цел, коју треба да достигне цео одред и ко1у општи заповедник одређу^е. 2) Према овоме, испрекидана бо1на лини1а доби преваге над непрекидном или Фридриховом. 3) У иснрекидано1 линији права помоћ долажаше само од одељења, што на траг сто^е, а не од делова што су на исто! лини1и десно и лево: дакле сваки