Војин

556

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

ри1Скога дејства. У сл.ед чега су се артиљеристе занела сада тражећи начина, како да ностигну блажију летну лини1у, ал у исто доба да не умале точан лет. На среду сто1е два така начина: 1. да се увећа вишев у топова што већ посто1е; 2. да се удеси система топова, ко1а ће довољном точношћу и 1едновидношћу гађати „сплгоснутшми" зрнама. Први 1е начин само неостварива мисао, 1ер треба номислити да он треба да се провуче између ових супротних разновидности: ида1етолико мало барута, да топ не прсне, да зрно правилно клизи по жлебовима а да их не исквари, и да 1е опет толико много да зрно снажним летом — по што правшо! прузи лети; а то су, као што се види, призрења, ко1а ће се тешко моћи сложити. „Сплгоснута 8 зрна на против, да!у правшу летну линшу; но она до сад не дадоше хеднаке даљине ношења. (Наотавићп се.) Новине и ситнине. Наредба за еву стахаћу во1ску. Од неког времена догађа1у се чести сукоби између во1ника ста^аће во1ске и жандарма: 1а немогу донустити места мисли, да су вошици звагда први ове сукобе изазивали, али немогу никако ни веровати, да су жандарми могли бити нападачи. ГГретерана ревност с 1едне стране, а нретерано частољубље и осећање с друге стране могла су бити повод овим сукобима. Жало^но 1е свако 1ако кад се у 1едноме месту догађа1у сукоби између власти и грађана, али 1е