Војин

вер01етне проиене у тактици

577

унорно новлачи; у боГу не повлачи се унорно она1 кога су у мирно доба томе веџбали, већ она! ко1и на н. гледа као на срам за уреднога вошика. Ови се недостатци двостраних маневара могу да уклоне овим изменама у реду њиховога вршења: 1. Маневре треба ограничити само на ватрени тренут бо1а не доводећи га до јуриша т. не ићи ближе полоашу од 150 или и 300 корака, те да се тиме избегне непаметна употреба 1уришнога знака и да се не уче људи на штетну, у наравственоме смислу, навику заста1ања на 50 кор. од противника. 2. Не треба дозволити да се полоаш оставља у прилици, ако би он био опкољен, већ захтевати, да опкољени чини распореде да опколу иротив стане. 3. Не треба нападати на положа1е поседнуте, већ их нашре очистити и за тим заповедити нападачу да 1уриша на положаћ 4. Избегавати разговоре, кош се око тога врзу, ко 1е победио а ко 1е побеђен, 1ер прво нема победе тамо, где нше било борбе; друго, мними победилац доби1а неосноване поноситости а побеђени се без узрока 1еди. После тога, мирно спремање и навикавање на 1уриш, може бити само 1едно — Суваровљево: 1уриш на видиве мртве белеге, и узагамни 1уриши две во1ске, 1едне кроз другу. На послетку, почем се у бошо1 линши кретања вазда прате нуцањем, чим се дошло у захват ватрен то да би се стварно спремали и во1ак и официри за боше радње, треба се веџбати оамо бошим вишецима. Но ма како да 1е разумно склонљена система образовања В01ске, она не ће моћи принети користи ако 101 не одговори характер захтева и испитивања во1ске, колико она зна сво1 посао. Тражење савршенства у ситницама, ко1е се развише у оно доба, *