Војин

4

Из тога се види, да» већ на првој даљини, кад би се за 60 метара погрешидо у оцењивању даљине, и према томе у подизању топа готово ни једно зрно не би погодило у белегу. Појамно је, да од првога корака, артилерији предстоје најтежи задатци при пуцању у пољу тачно оцењивање даљина. Да пристанемо најпосле, премда то није истина, да се даљина до белеге може оком само савршено тачно да определи; или и то нас не може ничему да доведе: треба још одредити угао подизања, који одговара датој даљини. Таблице пуцања не дају тачнога угла. Истина, у њима је свагда иоказата за извесну даљину, одговарајућа висина али ту је иридодато још и ово: „због многих околности, које имају утицаја на даљину, табличка дата могу служити само као излазна тачка." (Таблицвх стр-ћлБбн." изд. артилериЈскимЂ комитетомг.) И артилерија дакле мора да куша и нагађа. Ако ми сад узмемо оно, што у ствари јесте истинито — т. ј. да се оком не могу даљине тачно да оцене, онда ће артилерија својим кушањем имати ово да одреди: а, да поправи погрешке у оцењивању даљине; б, да одреди висину нишањења, која одговара извесној даљини. Ово није лако постићи. Еушање се и нагађање У боју чини, пажењем на зрна где она падају и где се распрскавају — пред или иза лица противниковога, те према томе проматрању одредити угле подизања; али да би се правилно могло закључавати, неопходно је да се, према примећеноме, очима може да разликује, стоји ли или се креће одељење,