Војин

56

убојна сила

оружја. Турска пешадија „неоддикује се особитим и добрим уређењем." Наоружање је њено врло раздичито; за одевање нризнаје се неудобним; обучавање у стрељачкој служби нренебрегнуто; мапевровање још мање војсци познато. Сажо први (гвардински — Цариград) и други (дунавски — Шумла) корпус у неколико су бољма изучени од осталих. Турска коњица, некада свавна, такође се неодликује добрим саставом; регулисање кавалерије веома је подридо најсуштнија својетва турској коњици. „А Турчину је све од природе дато, да буде отличном коњацом, и сами коњи, и ако мадени растом, не уступају никојим другим у дакости и издржању." Артиљерија — најбољи род војске у турској, уређена јз под руководством пруских официра. Сапери имају врло мало техничког образовања. Уопште, у данашње доба турска се војска неодликује особигим постојанством у пољу, но има способности за одбрану у градови и шанчеви.

Ово се све досад тицадо сталне војске, а сада да споменемо штогод и о иередовној војсци. Турска је увек имада много нередовне војске и то јој је била главна сила. У пређашње доба свеколики народ подизао се и сабирао у часу опасности, кад су Судтани сазивади своје мухамедовце под барјак пророков. Данас, у замену за то опште подизање, које је често вукдо за собом и огроман неред у војску, порта се обратида к уређењу те нередовне војске, која и носи карактеритично име баши-бозука (усијана глава!). Број баши-бозука стоји до новчаних сретстава и до устаоштва старе-