Војин

БОРБА СТРЕЉАЧКА

189

Начпн улотреблења етрељаца увек је подвргнут прпродп терена на коме се ради, и распоређајима противника. На прим. ако смо у отворено.ј местности, па само пехота има да противстане непријатељу, који има и кавалерију и артилерију, то би било опасно ту стрељце у дјество поставити, јер на подобном терену. стрељце би само један напад кавалериски мого бацити на линију батаљона, где би они непоредак произвели и тиме дали згодну прилику непријатељу, да нападне ову линију с успехом. У отвореној местности, где пехота дјествује против пехоте, и где се по које узвишење и неравност земље налази, стрељци су врло полезни; међу тим, нетреба их у великом броју употребљавати, и јако удаљавати од главног тела; иначе изложени су опасности да буду одсечени; у подобном терену само трупе у линији или у маси могу успешно дјествовати. Што је терен изпресецанији то је згодније за стрељце, јер помоћу јаруга. насипа, ровова, ограда, дрва, кућа они могу дуже времена ватру производити, док непријатељ обустављен овим препонама и другим местним тешкостима доспе, да их растера. Нигде неби стрељци могли бити боље и користније употребљени него у иодобним теренима, који препречавају, или бар чине тегобним развијање колона, које се налазе често принуђене да се поделе. да би досегле препоне, које им сиречавају њихова двизања; него, биле колоне на позицији или маршу, стрељци лако доспевају да их разбију, без да ове могу њима лако и најмање штете нанети. Међу тим, ако поред свију тешкости терена и ватре од тире-