Војин

наша стојећа војсжа

135

није за ништа. Наш народ неспада у ову категорију, то сви знају и којп су имали и који нису ималд посла с њим. Али да је ово одушевлење у сваком случају за све прилике и за свакога довољно, и то не стоји, и ко то хоће апсолутно да тврди тај затвара очи пред историјом света која примерима из живота народа често противно доказује. Ако има народа који Фанатично љуби своју земљу, а душмански мрзи на странца и на све што је туђе, то су Шпањољци. Па опет знамо да је имало тренутака кад је шпањољски народ у борби с војницима I. Наполеона, малаксао, кадгаје напустило одушевлење те се разбегао на све стране; и да није било велингтона и његових челичних војника, шпањољски би народ најзад подлегао т. ј. одушевлење подлегло би не физичној надмоћности, не већем јунашству Француоком, већ Француској дисциплини и ФранцускоЈ тактици. А кад обрнемо један лист даље од те историје о којој говоримо шта видимо у обзиру стојеће војске? — видимо поједине части Француске војске у највећој бедп и опасности, видимо их гладне, жедне, босе и голе, обкољене са свију страна Шпањољцима Енглезима и Португалцима. Па опет има нешто што их држи што неда да клону да постану малодушни и илашљиви. И то нешто то није само Француско одушевлење, већ је то дух енергије, дух сталности и постојаности, то је дух дисциплине, дух војничке части. На кратко то је потенцирано одушевлење које се само војничким васпитањем добија. А такво васпитање добија се опет само удруживањем заједничким образовањем заједничким животом.